Smernice za zaštitu životne sredine

Prvog marta 2013. godine Ministarstvo trgovine NR Kine je, zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, izdalo “Smernice za zaštitu životne sredine kod međunarodnih investicija i saradnje” kojih se moraju pridržavati sva preduzeća koja posluju van Kine. S obzirom da su “Smernice” relativno nove, nije još potpuno jasno na koji će se način primenivati i u kojoj meri, ali u svakom slučaju “Smernice” predstavljaju polaznu tačku u komunikaciji o tome kakvo se ponašanje očekuje od preduzeća.

Kada su u pitanju projekti vezani za ugalj, najvažniji su sledeći isečci:

Član 4. Preduzeća će, vodeći se idejom očuvanja životne sredine i resursa, raditi na razvoju zelene privrede s niskim nivoom emisija ugljenika i implementiraće strategije za održivi razvoj, sa ciljem da se postigne tzv. win-win situacija u kojoj su zadovoljeni interesi obe strane: i interes preduzeća i zaštita životne sredine.

Član 5. Preduzeća će proučiti i poštovati odredbe zakona i propisa zemlje domaćina u pogledu zaštite životne sredine.

Kod investiranja u projekte izgradnje i poslovanja preduzeća, potrebno je, u skladu sa zakonima i propisima zemlje domaćina, pribaviti dozvole u vezi sa zaštitom životne sredine.

Može se tvrditi da u zemljama Evropske unije i onima koje teže da postanu članice EU, ovo takođe uključuje direktive EU.

Član 6. Preduzeća će uvrstiti zaštitu životne sredine u svoje razvojne strategije i planove proizvodnje i poslovanja, doneće odgovarajuća pravila i propise za zaštitu životne sredine i unaprediti uticaj preduzeća na sredinu, zdravlje i bezbednost procesa proizvodnje. Pored toga, preduzeća se podstiču na korišćenje integrisane usluge zaštite životne sredine.

Najčešće nije poznato koje su tačno propise za zaštitu životne sredine preduzeća usvojila, ali može biti dobro pitati ih da se izjasne o tome.

Član 8. Preduzeća će, u skladu sa zakonima i propisima zemlje domaćina, sprovesti procenu uticaja  na životnu sredinu za projekte, izgradnju, proizvodnju i poslovanje, te će preduzeti razumne mere kako bi se smanjili negativni uticaji na životnu sredinu identifikovani pomenutom procenom.

I ovde, zahtev da se procena uticaja na životnu sredinu sprovede u skladu sa zakonima zemlje domaćina može se tumačiti kao zahtev da procena bude u skladu sa EIA direktivom Evropske unije u zemljama članicama EU i onima koje teže da to postanu. Većina zemalja ionako se obavezala da će se pridržavati te Direktive potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici[link:www.energy-community.org].

Član 9. Preduzeća se podstiču da dobro razmotre uticaj koji će njihove aktivnosti, izgradnja, proizvodnja i poslovanje imati na društvenu sredinu: na istorijsko i kulturno nasleđe, mesta izuzetne lepote i na narodne običaje, i da preduzmu razumne mere za smanjenje mogućih negativnih uticaja.

Član 10. Preduzeća će, poštujući obaveze u skladu sa zakonima i propisima o zaštiti životne sredine zemlje domaćina, postaviti i upravljati uređajima za sprečavanje zagađenja, obavljati poslove prevencije zagađenja i obezbediti da emisije izduvnih gasova, otpadnih voda, čvrstog otpada ili drugih zagađivača udovoljavaju standardima zemlje domaćina za emisije polutanata.

Ovde je značajno da mere za sprečavanje zagađenja moraju biti u skladu sa EU Direktivom o industrijskim emisijama (2010/75/EU), koja će u zemljama Energetske zajednice postati obavezujuća 2018. godine. Uzimajući u obzir da je za izgradnju elektrane potrebno nekoliko godina, postojenja koja su sada u fazi planiranja teško da će biti puštena u pogon pre 2018. godine, što znači da bi mogla postati nezakonita čak i pre nego što uđu u funkciju. Uprkos tome, na zapadnom Balkanu planira se izgradnja nekoliko elektrana koje su usklađene samo sa starijom i manje strogom EU Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje (2001/80/EC). Za pomoć u razumevanju implikacija nepoštovanja obaveza, kontaktiraje Benkvoč (Bankwatch).

Član 11. Preduzeća se podstiču da, pre nego se upuste u realizaciju projekta, sprovedu monitoring životne sredine i naprave procene za predloženo gradilište, steknu jasan uvid u uslove životne sredine u mestu gde se projekat sprovodi i okolnim oblastima, kao i da čuvaju zapisnik o rezultatima monitoringa i procena.

Preduzeća se podstiču da prate nivoe glavnih zagađivača koje ispuštaju njihova postrojenja, da u svakom trenutku budu svesna nivoa zagađenja koje nastaje kao rezultat njihovih aktivnsoti i da čuvaju zapisnik o rezultatima monitoringa.

Nije jasno da li ovo znači da ti rezultati trebaju javni, ali uvek je moguće pitati…

Član 12. Preduzeća se podstiču da sprovedu procenu vrednosti zemljišta i pripadajućih postrojenja iz perspektive životne sredine pre nego se upuste u poslovni projekat u inostranstvu, usredsređujući se na procenu opasnog otpada, zagađenja tla i podzemnih voda nastalih kao rezulat prethodnih poslovnih aktivnosti na tom terenu, i da naprave procenu dugovanja prema životnoj sredini nastalog temeljem pomenutih ranijih aktivnosti. Preduzeća se podstiču da usvoje prakse pogodne za smanjenje postojećih rizika u životnoj sredini.

Ovo može biti korisno pomenuti u kontekstu mnogih elektrana čija se izgradnja planira u regionu zapadnog Balkana s obzirom da se većina njih planira na lokacijama s dugom istorijom industrijskog zagađivanja gde problemi vezani za životnu sredinu kao što su nagomilani otpad, jalovina, zagađenje voda itd. već postoje.

Član 13. Preduzeća će doneti planove upravljanja opasnim otpadom koji bi mogao nastati tokom proizvodnje. Sadržaj plana upravljanja treba obuhvatati mere za smanjenje količine i opasnosti opasnog otpada, kao i mere za skladištenje, transport, korišćenje i odlaganje opasnog otpada.

Član 14. Preduzeća će doneti planove reagovanja za slučaj udesa ili drugih vanrednih situacija i to na osnovu prirode i karakteristika potencijalnog udesa ili vanredne situacije i potencijalnih posledica udesa ili vanredne situacije na životnu sredinu. Preduzeća će uspostaviti sistem izveštavanja i komunikacije sa nadležnom upravom i organima za zaštitu životne, sa delom javnosti na koga bi udes mogao uticati, i sa sedištem preduzeća u Kini.

Planovi za slučaj udesa treba da obuhvataju organizacioni sistem i sistem odgovornosti za upravljanje vanrednom situacijom, prevenciju i mehanizam ranog upozoravanja, proceduru za postupanje u slučaju udesa, garancije pravovremenog postupanja, plan oporavka i obnove nakon završetka vanrednog stanja. Preuduzeća se takođe podstiču da u planove uključe vežbe za slučaj udesa i da planove blagovremeno prilagođavaju, kao i da preduzmu mere kao šta su osiguranje za slučaj zagađenja životne sredine kako bi raspodelila rizike u slučaju udesa.

Član 15. Preduzeća će pomno razmotriti ekološku ulogu područja na kome se projekat sprovodi i, u cilju smanjenja negativnog uticaja na biodiverzitet, mogu, u saradnji sa vladom zemlje domaćina i lokalnom zajednicom, postaviti kao prioritet mere za očuvanje životinjskih i biljnih vrsta na koje bi projekat mogao da utiče.

Što se tiče uticaja aktivnosti preduzeća na životnu sredinu, preduzeća se podstiču da sprovode mere za obnavljanje životne sredine u skladu sa zakonima i propisima zemlje domaćina ili uobičajenim industrijskim praksama.

Član 16. Preduzećima se savetuje da ulažu u proizvodnju koja ne dovodi do zagađenja životne sredine, da podstiču reciklažu, smanje izvore zagađenja, unaprede efikasnost upotrebe resursa i da smanje nastajanje i emisiju zagađivača tokom proizvodnje, pružanja usluga i prilikom korišćenja proizvoda.

Član 18. Preduzeća se podstiču da redovno objavljuju informacije o uticaju njihovog poslovanja na životnu sredinu i da svoje planove u vezi primene zakona i propisa o zaštiti životne sredine, preduzetih mera, postignutih rezultata itd. učine javno dostupnima.

Član 20. Podržavaju se preduzeća da uspostave komunikaciju i dijalog o mehanizmima pomoću kojih ispunjavaju društvenu odgovornost prema zaštiti životne sredine, da preduzmu inicijativu za uspostavljanje kontakta i da jačaju komunikaciju sa lokalnim zajednicama i relevantnim društvenim grupama, kao i da, u skladu sa zakonima i propisima zemlje domaćina, putem javnih tribina i rasprava saslušaju mišljenja i predloge vezanih za uticaj njihovih projekata i aktivnosti na životnu sredinu.

Član 21. Preduzeća se podstiču da aktivno učestvuju i da daju podršku lokalnim dobrotvornim društvenim aktivnostima za zaštitu životne sredine, da javno objave svoj koncept zaštite životne sredine i da izgrade dobar imidž preduzeća u pogledu zaštite životne sredine.

Član 22. Preduzeća se podstiču da se informišu i uče iz pravilnika i praksi vezanih za zaštitu životne sredine usvojenih od strane multilateralnih finasijskih institucija.

Uprkos tome što se ovde govori tek o “podsticanju”, standardi multilateralnih finansijskih institucija mogu biti korisni jer je većina tih institucija usvojila pravila kojima striktno ograničavaju ulaganja u projekte vezane za ugalj (vidi odeljak o Svetskoj banci, EBRD-u i EIB-u). Pored toga, pravila za zaštitu životne sredine ovih institucija sadrže standarde korisne i u drugim oblastima, naprimer kod preseljenja stanovništva.