Ovaj sajt pomaže aktivistima u zaustavljanju štetnih projekata u oblasti energetike. Ovde možete naći informacije o tome kako kontaktirati investitore koji stoje iza projekta, saznati kojim se smernicama oni rukovode u donošenju odluka i kako najbolje možete na njih da utičete.
Možete li zaista postići da vas investitori slušaju?

Istina je da banke i kompanije ne odustaju lako od poslovnih prilika, međutim, ako uvide da će im projekat doneti bezbrojne probleme, ponekad se ipak povuku. Benkvoč (Bankwatch) i druge organizacije imale su uspehau zaustavljanju ekološki i socijalno štetnih projekata od strane evropskih investitora.

Poslednjih godina sve je veći interes investitora koji ne dolaze iz Evrope - naročito su zainteresovani investitori iz Kine. To predstavlja nov izazov za podizanje ekoloških i društvenih standarda u jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Na ovom sajtu možete pronaći pomoć koja vam treba da utičete na odluke investitora o štetnim projektima.

Sakrij

1.

Odaberite banke koje finansiraju projekat

Koje su to banke za koje očekujete da će finansirati projekat? Kliknite na svaku od njih kako biste ih označili.

2.

Odaberite kompanije koje su uključene u projekat

Kliknite da biste označili svaku od kompanija zainteresovanih za projekat

3.

Svoj dosije odštampajte ili ga pošaljite na email

Ovde su sve informacije o bankama i kompanijama koje ste označili.. Ovu stranicu možete odštampati ili je možete poslati na svoj email.

Agencije za kreditiranje izvoza

Mnoge države imaju sopstvene banke ili druge institucije koje podržavaju domaće kompanije u izvozu njihovih proizvoda u inostranstvo. Nazivamo ih agencije za kreditiranje izvoza (ECAs). ECAs obezbeđuju kredite, garancije i osiguranje izvoza u određenim projektima. Kineska izvozno-uvozna banka (China Exlm bank) je jedna takva banka, međutim, ovde ćemo se njome posebno baviti zato što je izuzetno velika i zato što je teško doći do informacija o njoj ili kontaktirati njeno osoblje.

Japanska banka za međunarodnu saradnju (Japan Bank for International Co-operation – JBIC) bila je zadnjih godina najaktivnija u sektoru uglja, a sledila ju je US ExIm Bank koja je, međutim, u međuvremenu praktično odustala od finansiranja projekata vezanih za ugalj. O projektima koje planira i sprovodi JBIC možete saznati ovde.

Neke vlade takve aktivnosti razdvajaju u različite institucije, tako, na primer, u Japanu NEXI – Nippon Export and Investment Insurance (Japanski izvoz i osiguranje investicija) – obezbeđuje izvoz, uključujući onaj u sektoru uglja. U Nemačkoj, Euler Hermes je u stvari privatna firma, a ne deo vlade, ali je zvanično ovlašćen da obezbedi kreditne garancije za izvoz.

Zbog njihovog učešća u nekim izuzetno kontroverznim projektima, rad agencija za kreditiranje izvoza prati međunarodna mreža NVO-a pod nazivom ECA-Voč (ECA-Watch) koja takođe pruža korisne informacije o nekim od tih agencija.

Politika poslovanja

Politike pojedinačnih agencija za kreditiranje izvoza mogu znatno da variraju od zemlje do zemlje, no OECD je sastavio “Preporuku za zajednički stav prema životnoj sredini i zvanično podupretim kreditima za izvoz” koja nije pravno obavezujuća, ali koju podupiru agencije koje su je prihvatile i koja se može citirati u prepisci kao standard kog bi se trebalo pridržavati.

ECAs iz Evropske unije

Ako agencija za kreditiranje izvoza ili državna banka ima sedište na području Evropske unije, poput Euler Hermesa ili Češke banke za izvoz (ČEB), ona treba da deluje u skladu sa zakonima EU, zakonima u sopstvenoj zemlji i zakonima zemlje domaćina, kao i u skladu sa “Preporukom o zajedničkom stavu” OECD-a. Preporučamo da kontaktirate članice ECA-Voča (ECA-Watch) za pomoć u razumevanju obaveza svake pojedinačne agencije.

Japan

JBIC i NEXI imaju sopstvene pravilnike o životnoj sredini (JBIC, NEXI), koji su međusobno veoma slični. U nekim su stvarima slični pravilima EBRD-a i IFC-a, na primer time što dele projekte u nekoliko kategorija zavisno od njihovog uticaja na životnu sredinu i za projekte u višim kategorijama zahtevaju strože procene. JBIC i NEXI pružaju neke informacije (ime projekta, mesto, kategorizacija i procena uticaja na životnu sredinu) tokom procesa razmatranja prihvatljivosti projekta za životnu sredinu, pre nego je donesena ikakva odluka o njihovom finansiranju. Te informacije možete pronaći ovde (JBIC) i ovde (NEXI). U nekim drugim stvarima politike JBIC-a i NEXI-ja su mnogo su strože od politika IFC-a i EBRD-a, tako, na primer, drže da se projekti u principu moraju sprovoditi izvan oblasti zaštićenih kao kulturna ili prirodna dobra, iako bi se stvarna primena te odredbe u praksi ipak mogla poboljšati.

Takođe, prema njihovim pravilnicima, procena uticaja na životnu sredinu za projekte sa velikim uticajem na životnu sredinu mora sistematski uporediti “izvodljive alternative za predloženu lokaciju, tehnologiju, dizajn i poslovanje, uključujući i stanje “bez projekta”, u smislu njegovog potencijalnog uticaja na životnu sredinu; mora proceniti koliko je izvodljivo ublažavanje ovih uticaja, proceniti kapital i troškove; videti u kojoj su meri različite alternative primerene lokalnim uslovima, kao i navesti koje su nužne institucionalne pretpostavke, obuka i uslovi za monitoring potrebni u slučaju sprovođenja projekta”. Za svaku alternativu, procena mora da kvantifikuje uticaj na životnu sredinu u meri u kojoj je to moguće, i da uključi ekonomske vrednosti gde je to izvodljivo. Mora se navesti osnov za odabir konkretnog predloženog projekta, kao i opravdanje za preporučene doze emisija, kao i predlozi za prevenciju i smanjenje zagađenja. Ovo je konkretnije i razrađenije od, na primer, Direktive EU o proceni uticaja na životnu sredinu, koja zahteva samo objašnjenje ispitanih alternativa i razlog za odabranu opciju.

I JBIC i NEXI imaju mehanizme za podnošenje žalbi (videti odeljak Kontakti). Ovim agencijama u principu treba pristupiti tek nakon što je neka druga institucija već odobrila finansijska sredstva za projekat koji nije u skladu sa njihovim standardima, ali isto tako može biti korisno poslati žalbu i pre nego se to desi, tako da žalbeni mehanizam podstakne instituciju na delovanje.

Kontakti

Ako želite pristupiti nekoj od agencija za kreditiranje izvoza, može biti korisno da proverite da li ECA-Voč ima organizaciju-članicu (pod “O nama”) u odgovarajućoj državi, koja bi mogla da vam da savete.

Kontakti nekih od najvažnijih agencija za kreditiranje izvoza (ECAs) koje bi mogle da podupru projekte vezane uz ugalj u jugoistočnoj Evropi i Turskoj su:

JBIC

Teško je saznati kojoj tačno osobi treba da se obratite, ali ovaj dijagram organizacije vam može dati bar neku predstavu koje odeljenje da kontaktirate:

http://www.jbic.go.jp/en/about/orgchart

Ako pišete pismo za JBIC ili NEXI, preporučamo da pismo adresirate na top menadžment (guvernera JBIC-a (the governor of JBIC) / predsednika NEXI-ja (the Chairman of NEXI).

Ako se radi o JBIC-u, pismo ili komentare vezane uz probleme sa životnom sredinom ili društvene probleme možete poslati na: kankyo-hairyo@jbic.go.jp (zvanična e-mail adresa odeljenja JBIC-a koje se bavi životnom sredinom).

Glavna adresa:

JBIC
4-1 Ohtemachi 1-chome,
Chiyoda-ku,
Tokyo 100-8144,
Japan

Tel: +81 3-5218-3100
Fax: +81 3-5218-3955
http://www.jbic.go.jp

JBIC kancelarija u Parizu (odgovorna za države članice EU (osim Velike Britanije i Irske), Švajcarsku, Norvešku, Tursku, Tunis, Alžir, Maroko, Madagaskar i druge evropske i afričke države)

JBIC
21, Boulevard de la Madeleine,
75038 Paris Cedex 01,
France

Tel: +33-1-4703-6190
Fax: +33-1-4703-3236

JBIC mehanizam za podnošenje žalbi (Office of Examiner for Environmental Guidelines)

Japan Bank for International Cooperation
4-1, Ohtemachi 1-chome, Chiyoda-ku,
Tokyo 100-8144,
Japan

Fax: +81-3-5218-3946
E-mail: sinsayaku@jbic.go.jp
Website: http://www.jbic.go.jp/en/efforts/environment/disagree/procedure

 

NEXI

Chiyoda First Building, East Wing 3rd Floor,
3-8-1 Nishikanda,
Chiyoda-ku,
Tokyo 101-8359
Japan

Phone: 81-(0)3-3512-7650
Fax: 81-(0)3-3512-7660

NEXI kancelarija u Parizu
c/o JETRO 27, rue de Berri,
75008 Paris France

Phone: 33-(0)1-4261-5879
Fax: 33-(0)1-4261-5049

 

NEXI mehanizam za podnošenje žalbi

Kontrolor (Examiner): Mr. Kazuo Matsushita
NEXI complaints mechanism
Nippon Export and Investment Insurance
Chiyoda First Building 3rd Floor 3-8-1,
Nishikanda, Chiyoda-ku Tokyo 101-8359, Japan

Fax: +81-3-3512-7660
E-mail: kankyosinsayaku@nexi.go.jp
Website: http://nexi.go.jp/en/environment/objection/

 

Czech Export Bank

Osnovni kontakt:

Vodičkova 34,
P.O. Box 870,
111 21 Praha 1,
Czech Republic

Tel.: +420 222 843
Fax: +420 224 226 162
E-mail: ceb@ceb.cz

Direktor odeljenja za izvoz i finansiranje projekata (Director of the Export and Project Finance Dept):

Ing. Pavel Mráz (pavel.mraz@ceb.cz)

Director, Export and Project Finance Dept
Vodičkova 34, P.O. Box 870, 111 21 Praha 1,
Czech Republic

Fax: 224 226 162,
Tel.: +420 222 843 228
Fax: +420 224 218 111
E-mail pavel.mraz@ceb.cz

 

Češka korporacija za garanciju i osiguranje izvoza – EGAP (Czech Export Guarantee and Insurance Corporation):

Ing. Ladislav Řezníček, MBA (reznicek@egap.cz)

Project Risks Management Department
Export Guarantee and Insurance Corporation (EGAP)
Vodičkova 34/701
111 21 Prague 1

Fax: +420 222 844 120

ECA-Voč mreža NVO-a za praćenje rada agencija za kreditiranje izvoza

ECA-Watch network of NGOs monitoring and campaigning on ECAs

www.eca-watch.org

Druge kineske banke

Iako su u regionu do sada najaktivnije bile Kineska razvojna banka i Kineska izvozno-uvozna banka, postoje i druge banke koje pokazuju interesovanje.

Jedna od njih je Kineska industrijsko-komercijalna banka – ICBC, takođe u državnom vlasništvu, koja je izrazila interesovanje za projekat Pljevlja II u Crnoj Gori. ICBC je najveća komercijalna banka u svetu. Prema rang listi kineskih komercijalnih banaka koju je napravila kineska NVO Zelena prekretnica (Green Watershed), Kineska industrijsko-komercijalna banka aktivno razvija poslovanje vezano za zelene kredite, ali nije u dovoljnoj meri razvila upravljanje rizicima pri investiranju u inostranstvu i nisko je pozicionirana što se tiče pružanja informacija. Jedan od kontroverznih projekata u koje je uključena je brana Gilgel Gibe III u Etiopiji.

Banka Kine je još jedna komercijalna banka u državnom vlasništvu. Do sada nije bila aktivna u jugoistočnoj Evropi, ali bila je zainteresovana za Jaworzno, projekat elektrane na ugalj u Poljskoj, za koga su se kao podugovarači takmičile dve kineske kompanije (dok glavni nosilac projekta Rafako krajem 2013. nije umesto njih odabrao Alstom). Takođe je pokazala interes za elektranu na lignit Pljevlja II u Crnoj Gori. Prema rang listi “Zelene prekretnice” Banka Kine zaostaje za drugim kineskim bankama kada su u pitanju politike poslovanja vezane za zelene kredite i njihovo sprovođenje.

Politika poslovanja

Najvažniji referentni dokument koga možete konzultirati u vezi s kineskim bankama je Direktiva o zelenim kreditima. Više o Direktivi o zelenim kreditima možete saznati pod ‘Izvori informacija’.

Kontakti

Kako kontaktirati Kinesku industrijsko-komercijalnu banku i Banku Kine

Kineska izvozno-uvozna banka i Banka Kine nemaju javni mehanizam za podnošenje prigovora i na svojim sajtovima ne objavljuju detaljne informacije o svom osoblju. Nije lako stupiti u kontakt, morate da šaljete faks ili pismo.

Za više informacija o tome koji stil koristiti kada želite da kontaktirate kineske banke i institucije, videti ovde.

Ako želite savet o tome kako kontaktirati banku, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).

Kineska industrijsko-komercijalna banka (ICBC) ima nekoliko kancelarija i podružnica u Evropi; najbolje je da pišete i sedištu u Kini i evropskom sedištu u Luksemburgu, i podružnici u Turskoj:

Jiang Jianqing, predsednik Odbora direktora, izvršni direktor (Chairman of the Board of Directors, Executive Director),

cc. Yi Huiman, predsednik (President),

cc. Wei Guixong, glavni nadležni za rizike (Chief Risk Officer),

Industrial and Commercial Bank of China
No.55 Fu Xing Men Nei Street,
Xicheng District,
Beijing, 100140
P.R.C

Fax +86-10-66107571

Pitanja u vezi projekata u Evropi treba adresirati na gospodina Gao Minga, predsednika podružnice Banke u Luksemburgu, ali poslati i gospođi Zhang Yue, glavnoj nadležnoj za administraciju.

Gao Ming, Chairman
cc. Zhang Yue, Head of Administration

Industrial and Commercial Bank of China (Europe) S.A.
32, Boulevard Royal, L-2449 Luxembourg

Tel: +352 26866621
Fax:+352 26866699
Email: Office@eu.icbc.com.cn; zhang.yue@eu.icbc.com.cn

 

Kancelarija predstavništva u Istanbulu:

Kanyon Ofis Blogu Buyukdere Cd.Kat:15
34394 Levent
Istanbul, Turkey

Tel: (0090)212-2608888
Fax: (0090)212-2608866

Evropsko sedište Banke Kine:

Chair HUANG Yangxin
Bank of China Luxembourg
BP 721, L-2017 Luxembourg

Phone: +352 26 86 88
Fax:  +352 22 17 95
www.bank-of-china.com/lu
eulux_reception@bank-of-china.com

 

Iako Banka ima i druge kancelarije u Evropi, čini se da su za finansiranje infrastrukturnih projekata najvažnije sledeće:

Bank Of China (Luxembourg) S.A.
37/39 Boulevard Prince Henri L-1724,
Luxembourg P. O. Box 721 L-2017,
Luxembourg

Tel: +352 228777/4667911
Fax:+352 228776
Web: www.bankofchina.com/Lu/
Email: Service_Lu@Bank-Of-China.Com

Bank Of China (Hungary) Close Ltd.
Bank Center, 7 Szabadsag Ter,
1054 Budapest, Hungary

Tel: +361 3543240
Fax:+361 3029009
Email: Service_Hu@Bank-Of-China.Com

Obično je teško saznati ko je relevantna osoba kojoj treba da se obratite. Pokušajte pronaći informacije u medijskim prilozima koji govore o projektu ili potražite imena odgovarajućih odeljenja Banke. Pišete li sedištu Banke u Kini, ako ne možete da pronađete ko je glavna osoba odgovorna za projekat ili region gde se projekat sprovodi, pišite najviše pozicioniranim licima pomenutim na sajtu.

Nemojte očekivati da ćete odgovor dobiti brzo, ako ga uopšte dobijete. Iako to može delovati obeshrabrujuće, nemojte potcenjivati uticaj koji mogu da imaju pisma koja šalju lokalne grupe ili ljudi na čije će živote projekat uticati jer se kineskim bankama i državnim institucijama još uvek relativno retko dešava za primaju takve dopise.

Pošto u Kini razne državne institucije nadgledaju rad banaka, ako ne dobijete nikakav odgovor, razmislite o tome da pišete nekim od tih institucija. Za više informacija, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

EBRD osnovana je 1990. sa sedištem u Londonu, a sa radom je počela sledeće godine. Vlasnici banke su zemlje EU plus SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Japan, Koreja, kao i sve zemlje-primaoci njenih sredstava. EBRD je osnovana da u bivšem istočnom bloku pomogne tranziciju ka tržišnim ekonomijama i višepartijskoj demokratiji. U međuvremenu su njene aktivnosti proširene na Mongoliju, Tursku, Egipat, Jordan, Tunis i Maroko. U njenom mandatu je dužnost da svim svojim aktivnostima podstiče održivi razvoj. Međutim, civilno društvo već dugo upozorava na ulogu Banke u mnogim problematičnim projektima. Nakon učešća EBRD u nizu kontroverznih projekata vezanih za ugalj pozitivan korak se dogodio 2013. kada je Banka u svojoj energetskoj strategiji najavila da će finansirati grinfild (greenfield) termoelektrane na ugalj samo u “retkim i izuzetnim okolnostima”. Međutim, Banka još uvek nije javno odustala od finansiranja vrlo kontroverzne termoelektrane na lignit Kosovo C, i još uvek razmatra projekte vezane za ugalj koji nisu grinfild postrojenja, kao što su rekonstrukcije postrojenja, rudarski projekti i drugi povezani projekti poput prerade uglja.

Politika poslovanja

Kao i druge multilateralne javne banke, EBRD ima sopstveni set pravila o ekološkim i socijalnim standardima i korupciji. Svi projekti banke moraju biti u skladu sa ovim standardima, koji su zasnovani na standardima EU, ali su prilagođeni tako da odgovaraju radu banke. Ovo, na primer, uključuje odredbe o zaštiti biodiverziteta i preseljenju stanovništva. Takođe, svi projekti EBRD moraju biti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom zemlje u kojoj se projekat sprovodi. Banka ima pravila javnog informisanja kojima se obavezuje da dostavi odgovor na zahteve o informacijama i to uglavnom u roku od 20 radnih dana, tako da bi trebalo da dobijete odgovor na vaše zahteve.

Osoblje EBRD-a često procenjuje projekte da vide ispunjavaju li uslove Banke mnogo pre nego što javnost uopšte sazna da je Banka zainteresovana za projekat. Kada su bankari relativno sigurni oko nekog projekta, trebalo bi da o njemu objave informacije na sajtu EBRD-a (pod “project summary documents”)  pre nego što ih Odbor direktora Banke odobri. Ponekad se i neke druge informacije, kao što su procene uticaja na životnu sredinu ili obaveštenja o nabavci takođe objave u toj početnoj fazi. U rezimeu projekta (“project summary documents”) obično se kaže kada bi projekat trebalo da bude odobren od strane Odbora direktora Banke. Veća je verovatnoća da ćete ubediti Banku da ne finansira neki projekat ako je on u još u početnoj fazi, tako da je dobro da nastupite proaktivno i pitate Banku da li joj je upućen zahtev da finansira projekat koji vas interesuje.

EBRD ima četiri zvanična radna jezika: engleski, ruski, nemački i francuski. Iako se u praksi najčešće koriste engleski i ruski, sa širenjem Banke u severnu Afriku francuski postaje sve prisutniji.  Ako se u komunikaciji služite nekim drugim jezikom, bilo bi bolje da prvo kontaktirate kancelarije EBRD-a u vašoj zemlji ili kontaktirajte Benkvoč (kingsofcoal@bankwatch.org) ili neki drugi NVO da vam pomogne u komunikaciji sa Bankom.

Kada komunicirate sa EBRD-om, veće su šanse da će Banka vaše kometare uzeti ozbiljno ako možete pokazati da projekat krši ekološke i socijalne standarde Banke ili njena pravila za borbu protiv korupcije – pomoć vezanu za to možete tražiti u Benkvoču. Koliko god je moguće, pokušajte da uključite jasne dokaze i navedite koje izvore informacija koristite u prilog vašim argumentima. Ako oko nečega niste sigurni, ne trebate oklevati da kontaktirate Banku, ali bolje je da postavite pitanja, nego da odmah izlazite s optužbama. U komunikaciji treba da izbegavate opšte izjave kao što su “u ovom projektu je prisutna korupcija” ili “ovaj projekat šteti životnoj sredini” – radije sa više detalja objasnite zašto mislite da postoji korupcija ili na koje će načine projekat negativno uticati na životnu sredinu. Ako postoji mnogo tačaka koje želite da istaknete, pažljivo razmislite kako ćete da strukturirate komunikaciju, tako da najvažnije tačke budu jasne na samom početku. U suprotnom postoji opasnost da se važne tačke izgube u masi informacija.

Ako niste zadovoljni odgovorom Banke na vaša pitanja ili komentare, u Banci postoji nekoliko ljudi čiji je zadatak da se bave prigovorima. Generalni sekretar je odgovoran za sprovođenje pravila o javnom informisanju, a Nadležni za pridržavanje pravila (Chief Compliance Officer) je zadužen za pitanja koja se odnose na kriminalne radnje i korupciju. Evropska kancelarija za borbu protiv prevara – OLAF (The European Anti-Fraud Office) je takođe u mogućnosti da istražuje navode o korupciji u vezi sa EBRD-om u slučaju da prigovor Nadležnom za pridržavanje pravila ne dovede do adekvatnih rezultata.

Ako Odbor direktora Banke nastavi da radi na projektu i odobri projekat koji nije u skladu sa ekološkim i socijalnim pravilima Banke ili odredbama pravilnika o javnom informisanju vezanim za projekat, možete podneti zvaničnu žalbu putem EBRD-ovog zvaničnog mehanizma za podnošenje žalbi na projekte (Project Complaint Mechanism – PCM). Ovo neće samo po sebi zaustaviti projekat, ali može da dovede do preporuka o tome šta treba da se uradi da bi se problem rešio. PCM može da preduzme istragu i da ispita da li Banka postupa u skladu sa svojim pravilima ili može da deluje kao mehanizam za rešavanje problema, posredujući između ljudi na čije živote projekat utiče, EBRD-a i kompanije koja provodi projekat. Ova funkcija je na raspolaganju u slučajevima gde su ljudi pogođeni projektom pokušali da reše probleme tako što su kontaktirali kompaniju, ali nisu u tome imali uspeha.

Kontakti

EBRD kontakte možete naći na sledećim linkovima:

Kancelarije u zemljama u kojima Banka deluje

Odeljenje za veze sa civilnim društvom (Civil society liason unit), cso@ebrd.com

Odeljenje za životnu sredinu i društvene standarde (Environmental and social department), environmentandsocial@ebrd.com

Generalni sekretar, QuattroE@ebrd.com

Nadležni za pridržavanje pravila (Chief Compliance Officer), compliance@ebrd.com

Mehanizam za podnošenje žalbi na projekte(PCM), pcm@ebrd.com

Odbor direktora

Što se tiče organizacija civilnog društva, glavna krovna organizacija koja se bavi EBRD-om je Benkvoč (main@bankwatch.org) i mi vas možemo spojiti sa lokalnim partnerima ili drugim NVO-ima specijalizovanim za sektor koji vas zanima.

Evropska investiciona banka (EIB)

EIB sa sedidštem u Luksemburgu je banka vlasništvu zemalja članica EU i ima za cilj da pomogne sprovođenje politika Evropske unije. Po godišnjem obimu kredita veća je čak i od Svetske banke. Većina njenog plasmana odvija se unutar EU. Obično finansira projekte veće od 25 miliona evra, a kada želi da finansira manje projekte pozajmljuje novac preko komercijalnih banaka. EIB ima i mandat za spoljno kreditiranje koji joj omogućava da finansira projekte širom sveta i upravo je u tom segmentu nastala većina kontroverzi jer se Banka uključila u projekte izvan granica svojih mogućnosti – kao što je brana Bujagali u Ugandi. Nakon što je napravila veliku grešku odlukom da učestvuje na projektu termoelektrana na lignit Šoštanj 6 u Sloveniji, EIB je sredinom 2013. učinila značajan korak prema pozitivnijem uticaju na životnu sredinu time što je praktično zaustavila finansiranje svih projekata vezanih za ugalj. Zato smatramo da nije veoma verovatno da će Banka u budućnosti kreditirati projekte vezane za ugalj, međutim, mogla bi da bude uključena u druge štetne projekte.

Za više informacija vidi takođe Vodič kroz EIB za građane, koji je napravila koalicija Kaunterbalans (Coalition Counter Balance), dostupan na engleskom, poljskom, češkom, slovačkom, nemačkom, španskom, francuskom, italijanskom i ruskom.

Politika poslovanja

EIB, kao i druge multilateralne javne banke, ima sopstveni set pravila o životnoj sredini i socijalnim standardima i kriminalnim radnjama. Stav Banke o ekološkim i socijalnim principima i standardima detaljnije je objašnjen u Priručniku za životnu sredinu i društvene prakse. Svi EIB projekti moraju biti u skladu sa ovim standardima, koji su zasnovani na standardima EU, ali su prilagođeni da odgovaraju radu Banke. Ovo, na primer, uključuje odredbe o zaštiti biodiverziteta i o preseljenju stanovništva. Takođe, svi projekti EIB moraju biti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom zemlje u kojoj se projekat sprovodi. Banka ima pravila o transparentnosti kojima se obavezuje dostaviti odgovor na zahteve o informacijama i to uglavnom u roku od 20 radnih dana, tako da bi trebalo da dobijete odgovor na vaše zahteve.

Osoblje EIB ocenjuje projekte da vidi ispunjavaju li uslove Banke mnogo pre nego što javnost uopšte zna da je Banka zainteresovana za neki projekat. Kada su bankari relativno sigurni oko nekog projekta, trebalo bi da o njemu objave informacije pod rezimeima projekata na sajtu EIB pre nego što ga Odbor direktora Banke odobri. Ponekad se i neke druge informacije, kao što su procene uticaja na životnu sredinu takođe objave u toj fazi. Za razliku od EBRD-a, EIB u rezimeu projekta ne navodi kada projekat treba da bude odobren od strane Odbora direktora Banke, ali se zna da je u trenutku kada se rezime projekta objavi, projekat već u kasnijim fazama razmatranja, tako da je potrebno da delujete veoma brzo. Veća je verovatnoća da ćete ubediti Banku da ne finansira projekat ako je on u još u početnoj fazi, tako da je dobro da proaktivno nastupite i pitate Banku da li je prema njoj upućen zahtev da finansira projekat koji vas interesuje.

Komunikacija se u EIB uglavnom odvija na engleskom, francuskom i nemačkom, ali neki ključni dokumenti se prevode na sve jezike Evropske unije. Ako se u komunikaciji služite nekim drugim jezikom, moglo bi biti bolje da prvo kontaktirate Benkvoč (main@bankwatch.org) ili neki drugi NVO da vam pomogne u komunikaciji sa Bankom. EIB ima nekolicinu kancelarija u zemljama u kojima deluje, ali nema kancelariju u svakoj zemlji.

Kada komunicirate sa EIB-om, veće su šanse da će Banka vaše kometare uzeti ozbiljno ako možete pokazati da projekat krši ekološke i socijalne standarde Banke ili njena pravila za borbu protiv korupcije – pomoć vezanu za to možete da tražite u Bankvoču. Koliko god je moguće, pokušajte da uključite jasne dokaze i navedete koje izvore informacija koristite u prilog vašim argumentima. Ako oko nečega niste sigurni, ne treba oklevati da kontaktirate Banku, ali bolje je da postavite pitanja, nego da odmah izlazite s optužbama. U komunikaciji treba da izbegavate opšte izjave kao što su “u ovom je projektu prisutna korupcija” ili “ovaj projekat šteti životnoj sredini” – radije sa više detalja objasnite zašto mislite da postoji korupcija ili na koje će načine projekat da negativno utiče na životnu sredinu. Ako postoji mnogo tačaka koje želite da istaknete pažljivo razmislite kako ćete da strukturirate komunikaciju, tako da najvažnije tačke budu jasne na samom početku. U suprotnom postoji opasnost da se važne tačke izgube u masi informacija.

Ako niste zadovoljni odgovorom Banke na vaša pitanja ili komentare, EIB ima Mehanizam za podnošenje žalbi preko koga možete da uputite žalbu. Ovo neće samo po sebi zaustaviti projekat, ali može da dovede do preporuka o tome šta treba da se uradi da bi se problem ispravio. Nakon što ste kontaktirali Biro za žalbe, možete kontaktirati i EU Ombudsmana ako se problem može predstaviti kao slučaj lošeg upravljanja.

Ako je problem vezan za korupciju ili kriminalne radnje, ne bi trebalo da se prijavi preko mehanizma za podnošenje žalbi, nego preko posebnog tela, Generalnog inspektorata. Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) je takođe u mogućnosti da istražuje navode o korupciji u vezi sa EIB-om u slučaju da prigovor Generalnom insprektoratu ne dovede do adekvatnih rezultata.

Kontakti

Adrese lokalnih kancelarija

Zahtevi za dobijanje informacija o projektima

Juan Manuel Sterlin Balenciaga, zamenik šefa Odeljenja za korporativnu odgovornost i civilno društvo (sterlin@eib.org)

Biro za podnošenje žalbi (complaints@eib.org)

Kako biste kontaktirali Odbor direktora koji daje konačno odobrenje na projekte, kontaktirajte Benkvoč (main@bankwatch.org) za pomoć.

Glavni NVO-i koji se bave EIB-om su:

Benkvoč (Bankwatch), main@bankwatch.org

Koalicija Kaunterbalans (The Counter Balance coalition), xavier.sol@bankwatch.org

Grupacija Svetske banke

Grupacija Svetske banke, sa sedištem u Vašingtonu i u vlasništvu 185 zemalja članica, sastoji se od pet tela:

  • Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj (IBRD – The International Bank for Reconstruction and Development)
  • Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA – The International Development Association)

Ove prve dve zajedno su poznate kao “Svetska banka”, a termin “grupacija Svetske banke” odnosi se na svih pet tela zajedno. Ove prve dve kreditiraju prvenstveno javni sektor.

  • Međunarodne finansijske korporacije (IFC – The International Finance Corporation), koja daje zajmove privatnom sektoru
  • Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (ICSID – The International Centre for Settlement of Investment Disputes), tela za arbitražu i
  • Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA – The Multilateral Investment Guarantee Agency), koja daje garancije protiv određenih tipova rizika u privatnom sektoru

Svetska banka je finansirala hiljade projekata svih veličina, uključujući i određen broj veoma kontroverznih. Među najkontroverznijima je ogromna Eskomova termoelektrana Medupi u Južnoj Africi. Sredinom 2013. godine Svetska banka je objavila dokument sa novim “Energetskim smernicama” (Energy Directions paper) koji uključuje obavezu da se finansiranje projekata vezanih za ugalj ograniči na “retke okolnosti”. Na osnovu tog dokumenta možemo očekivati da banka više neće mnogo ulagati u projekte vezane za ugalj, međutim, ona za sada još uvek odbija da se javno izjasni da li odustaje od planova da učestvuje u kreditiranju elektrane Kosovo C, za koju se pored toga očekuje da će dobiti zajam i od IFC-a – tako da nije moguće tvrditi da je Grupa potpuno napustila projekte vezane za ugalj.

Grupacija Svetske banke takođe učestvuje u mnogim kontroverznim aktivnostima. Neke od njih tiču se infrastrukturnih projekata, a druge savetovanja oko političkih mera vezanih za privatizaciju i rezanje javne potrošnje.

Svetska banka (IBRD+IDA) pruža informacije o svojim aktivnostima za svaku državu posebno, uključujući kontakte njenih kancelarija po državama. Tim informacijama možete pristupiti preko www.worldbank.org/countries.

Da biste videli koji se projekti sprovode u vašoj zemlji, pogledajte dosijee sa informacijama o projektima – prvo idite na “Projects and Programs”, a zatim na “View All Projects”.

Za projekte Međunarodne finansijske korporacije (IFC), morate posetiti poseban sajt i u meniju pod “Country” odabrati svoju zemlju.

Detaljan “Vodič kroz Svetsku banku: priručnik za aktiviste” (Tools for Activists’ guide) možete naći na sajtu BIC-a (Bank Information Center), na engleskom, ruskom, Bahasa indonezijskom, hindu i kineskom.

Politika poslovanja

Svetska se banka (IBRD+IDA), kada su u pitanju ekološki i društveni uticaji njenih projekata, rukovodi svojim “Operativnim pravilnikom” (Operational Policies). Možete ga pronaći ovde.

IFC se ravna prema sopstvenom pravilniku zvanom “Standardi poslovanja” (Performance Standards). Taj pravilnik, zajedno sa “Pravilnikom o pristupu informacijama (Access to Information Policy), možete pronaći ovde.

S obzirom na kompleksnost ovih pravilnika preporučljivo je da se obratite nekome ko se već bavio radom grupacije Svetske banke da vam pomogne da bolje razumete postojeće opcije.

Ako je došlo do povrede pravilnika ili se čini da bi to toga moglo doći, grupacija Svetske banke ima dva nezavisna mehanizma putem kojih građani oštećeni projektima ili merama koje ona finansira mogu tražiti naknadu: inspekcijsku komisiju i ombudsmana/savetnika za usaglašenost (CAO).

Inspekcijska komisija je tročlano telo sa stalnim sekretarijatom, smešteno u sedištu banke u Vašingtonu. Ono ima mandat da se bavi isključivo slučajevima u kojima je Banka propustila da primeni svoje pravilnike u projektima koje finansiraju IDA ili IBRD.

Ombudsman/savetnik za usaglašenost (CAO) nadgleda rad IFC-a i MIGA-e. Dok inspekcijska komisija istražuje samo da li je banka prekršila svoje pravilnike, CAO ima širi mandat i može da odigra ulogu u rešavanju problema i da savetodavno utiče na upravljanje IFC-om i MIGA-om.

Iako su i CAO i inspekcijska komisija deo grupacije Svetske banke, smatraju se nezavisnima jer nisu povezani sa upravom Grupacije. Inspekcijska komisija izveštaje podnosi Odboru direktora Svetske banke, dok CAO izveštava direktno predsednika grupacije Svetske banke. Međutim, kao i žalbeni mehanizmi svih drugih međunarodnih finansijskih institucija, CAO i inspekcijska komisija imaju svoja ograničenja i treba ih koristiti u kombinaciji sa drugim strategijama, kao što je angažman oko pravnih pitanja na nacionalnom novou, medijske kampanje i sl.

Kontakti

Prvo treba da uspostavite kontakt putem sajta Svetske banke ili IFC-a, ili da kontaktirate kancelariju u vašoj zemlji. Kontakte kancelarija po državama možete pronaći na:

Svetska banka: www.worldbank.org/countries

IFC

Drugi način da dođete do informacija je preko sledećih adresa:

World Bank Group InfoShop

Tel: +1-202-458 5454
Fax: +1-202-522 1500
Email: infoshop@worldbank.org

 

International Finance Corporation

Corporate Relations Unit

Tel: +1-202-476-3800
Fax: +1-202-974-4384
Email adrese za Evropu, Mediteran i Severnu Afriku su dostupne na http://www.ifc.org/wps/wcm/connect/region__ext_content/regions/europe+middle+east+and+north+africa/contacts/emena+contacts+default+landing+page

Savetnik IFC-a za obelodanjivanje informacija (IFC’s Disclosure Policy Advisor) postavljen je prvi put 2006. da pomogne javnosti u pristupu informacijama. Ironično za nekoga čija je uloga povećanje dostupnosti i transparentnosti, online kontakt-formular Savetnika u trenutku pisanja ovog teksta funkcioniše isključivo u Internet Exploreru…

Inspekcijska komisija Svetske banke (World Bank Inspection Panel)

Tel: +1-202-458-5200
Fax: +1-202-522-0916
Website: http://go.worldbank.org/B5T0N4NC90
Email: ipanel@worldbank.org

IFC/MIGA ombudsman/savetnik za usaglašenost (IFC/MIGA Compliance Advisor Ombudsman)

Tel: +1-202-458-1973
Fax: +1-202-522-7400
Website: www.cao-ombudsman.org
Email: cao_compliance@ifc.org

 

Odelenje za institucionalni integritet (Department of Institutional Integrity) – za Svetsku banku i za IFC

Tel: +1-202-458-7677
Fax: +1-202-522-7140
Email: investigations_hotline@worldbank.org
Website: www.worldbank.org/integrity

Mnoge organizacije civilnog društva bave se radom Svetske banke. Neke od njih imaju dobar pregled ko bi mogao da vam pomogne da stupite u kontakt s pravom osobom:

Bank Information Center

E-mail: cdobson@bicusa.org
www.bicusa.org
Tel. +1 (202) 737-7752
Fax. +1 (202) 737-1155

 

Menadžerka programa, životna sredina, ljudska prava i uticaj na društvo:

Petra Kjell (pkjell@brettonwoodsproject.org)
Programme Manager, Environment, Human Rights and Social Impacts
Bretton Woods Project

Tel: +44 (0)20 3122 0610
Email: info@brettonwoodsproject.org
www.brettonwoodsproject.org

KfV, Nemačka

Bankarska grupa KfV je nemačka javna banka koja finansira projekte unutar i van zemlje. Preko svojih podružnica KfV IPEKS banke, DEG-a i KfV razvojne banke sprovodi međunarodne projekte i aktivna je u jugoistočnoj Evropi i Turskoj. U jugoistočnoj Evropi uključena je u niz projekata, od kojih je najkontroverzniji projekat restrukturiranje rudnika uglja Kolubara u saradnji sa EBRD-om. KfW za sada odbija da prestane da finansira ugalj, što je čini gotovo jedinom takvom razvojnom bankom koja deluje u jugoistočnoj Evropi. Izveštaj nemačkog NVO-a Urgevald (Urgewald) o finansiranju uglja od strane KfV je dostupan ovde.

Postoji veoma malo transparentnosti oko toga koje projekte KfV finansira. Tek je nedavno, počevši od ove godine, KfV razvojna banka počela da objavljuje informacije o svojim projektima – pronađite ih ovde. Međutim, druge podružnice Banke i dalje ne objavljuju te informacije.

Politika poslovanja

KFV ima neke smernice o održivosti koje uključuju sledeće zahteve:
“Za nas, minimalni uslov je usklađenost sa nacionalnim zakonodavstvom. Da bismo zadržali odgovarajuće ekološke i socijalne standarde orijentišemo se prema međunarodno priznatim standardima, kao što su, na primer, oni Evropske unije, Svetske banke (Zaštitne mere kod finansiranja javnog sektora, Standardi performansi IFC-a za finansiranje privatnog sektora) i oni Međunarodne organizacije rada (ILO).

Kad finansira projekat, KfV želi biti sigurna da je lokalno stanovništvo informisano i uključeno u kontekst procedure odobravanja, naročito u cilju zaštite posebnih prava autohtonih naroda. Ne podržavamo projekte za koje postoji verovatnoća da će uzokovati neprihvatljivu društvenu štetu ili štetu po životnu sredinu.”

KfV nastavlja da finansira termoelektrane na ugalj, a svoj stav i kriterijume za finansiranje je objavila ovde.

Kontakti

Glavna kancelarija, Frankfurt Am Main, Nemačka:

KfW Bankengruppe
Palmengartenstraße 5-9
60325 Frankfurt am Main

Tel. 069 7431-0
Fax 069 7431-29 44
info@kfw.de

Kontakte lokalnih kancelarija KfV razvojne banke možete da nađete ovde.

Kontakti KfV  IPEKS banke su ovde.

Kontakti za KfV-DEG (Nemačko društvo za investicije i razvoj – Deutsche Investitions- und Entwicklungsgesellschaft) se nalaze ovde.

Za pomoć vezanu uz KfV pokušajte da kontaktirate Urgevald, nemački NVO koji prati rad te institucije:

Kathrin Petz (kathrin.petz@urgewald.de)
www.urgewald.org
Tel. +49 (0) 152-02149341

Kineska izvozno-uvozna banka

Kineska izvozno-uvozna banka je još jedna od velikih strateških banaka u vlasništvu Kineske vlade. Njen je zadatak da omogući trgovinu i investicije kineskih firmi obezbeđujući im izvozne kredite, kredite za projekte gradnje i investicija u inostranstvu, kao i nudeći kredite sa niskom kamatnom stopom stranim vladama. U regionu je Kineska izvozno-uvozna banka uključena u projekat rehabilitacije postojećeg postrojenja na lignit u Kostolcu u Srbiji, a planira da se uključi i u drugoj fazi ovog projekta, koja podrazumeva izgradnju novog bloka B3. Banka je takođe bila uključena u projekat hidroelektrane Bushat u Albaniji i izrazila je interes za brojne druge projekte, na primer za kontroverznu branu na Morači u Crnoj Gori, čiji je tender propao jer na kraju nije podnesena ni jedna ponuda.

Politika poslovanja

Kineska izvozno-uvozna banka ima svoje sopstvene “Ekološke smernice”. Taj dokumenat nažalost nije javno dostupan, ali neke informacije su ipak poznate:

  • Nezavisno od veličine projekta, pre početka projekta potrebno je napraviti procenu uticaja na životnu sredinu.
  • Banka mora da razmotri projekat.
  • Projekat mora biti u skladu sa zakonima i propisima države domaćina.
  • Obavezne su javne konsultacije sa zajednicama na koje će projekat da utiče.
  • Isplata novca zavisi od pridržavanja odredbi i Banka može zaustaviti finansiranje projekata kod kojih se ne poštuju ugovorene odredbe.
  • Potrebna je eks-post (ex-post) procena životne sredine (tj. nakon što je projekat završen), da se utvrdi da li je klijent ispunio svoje obaveze. Ovo je posebno interesantno zbog toga što multilateralne razvojne banke ne zahtevaju takvu procenu.

Kineska izvozno-uvozna banka se takođe treba pridržavati “Direktive o zelenim kreditima” Kineske vlade (Green Credit Directive), uvedene 2012. godine.

Kontakti

Kineska izvozno-uvozna banka nema javni mehanizam za podnošenje prigovora i na svom sajtu ne objavljuje detaljne informacije o svom osoblju. Nije lako stupiti u kontakt, morate da šaljete faks ili pismo.

Za više informacija o tome koji stil koristiti kada želite da kontaktirate kineske banke i institucije, videti ovde.

Ako želite savet o tome kako kontaktirati banku, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).

Obično je teško je saznati ko je relevantna osoba kojoj trebate da se obratite. Pokušajte pronaći informacije u medijskim prilozima koji izveštavaju o projektu ili nađite naslove odgovarajućih odeljenja Banke. Pišete li sedištu Banke u Kini, ako ne možete da pronađete ko je glavna osoba odgovorna za projekat ili region gde se projekat sprovodi, pišite najviše pozicioniranim licima pomenutim na sajtu.

Nemojte očekivati da ćete odgovor dobiti brzo, ako ga uopšte dobijete. Iako to može delovati obeshrabrujuće, nemojte potcenjivati uticaj koji mogu da imaju pisma koja šalju lokalne grupe ili ljudi na čije će živote projekat uticati jer se kineskim bankama i državnim institucijama još uvek relativno retko dešava da primaju takve dopise.

Pošto u Kini razne državne institucije nadgledaju rad banaka, ako ne dobijete nikakav odgovor, razmislite o tome da pišete nekim od tih institucija. Za više informacija, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).

Kontakt Kineske izvozno-uvozne banke:

China ExIm Bank
Address: No.30, Fu Xing Men Nei Street,
Xi Cheng District, Beijing 100031,
P.R.China

Tel: + 86 10 8357 9988
Fax: +86 10 6606 0636

Banka ima i podružnicu u Parizu, na sledećoj adresi:

Representative ZHU Wen Gen (中國進出口銀行巴黎分行朱穩根行長)

The Export-Import Bank of China – Paris Representative Office
6, avenue Marceau
75008 Paris France

Tel: +33 (0)1 47238880
Fax:+33 (0)1 47230410

 

Kineska razvojna banka (CDB)

Kineska razvojna banka je jedna od tri kineske državne banke kojima Kina podupire svoje razvojne strategije u skladu s petogodišnjim planovima Državnog saveta, najvišeg državnog tela. CDB uglavnom finansira projekte u oblasti električne energije, puteva, železnice, nafte i petrohemijskih proizvoda, uglja, pošte, telekomunikacija i poljoprivrede. Od 1999. godine Kineska vlada počela je da usmerava svoje snage na potsticanje izvoza (“going out” policy), ohrabrujući svoje banke i kompanije da investiraju u inostranstvu, što je dovelo do toga da Kineska razvojna banka i Kineska izvozno-uvozna banka zajedno danas pozajmljuju više od Svetske banke. Na zapadnom Balkanu CDB je do sada finansirala termoelektranu na lignit Stanari u Bosni i Hercegovini i hidroelektranu Ulog, takođe u BiH.

Za više informacija o Kineskoj razvojnoj banci pogledajte odličnu publikaciju “Inostrane investicije Kineske razvojne banke: procene ekoloških i socijalnih smernica i praksi” (China Development Bank’s Overseas Investments: An assessment of environmental and social policies and practices) koju je napravila organizacija Prijatelji zemlje (Friends of the Earth).

 

Politika poslovanja

CDB ima sopstveni set smernica o životnoj sredini. U “Izveštaju o korporativnoj društvenoj odgovornosti” iz 2010. Banka je saopštila da uvodi 142 indikatora utemeljena na “Globalnom dogovoru o 10 principa” Ujedinjenih nacija koji se bavi pitanjima ljudskih prava, životne sredine, rada i sprečavanjem korupcije. Ovi indikatori nisu javno dostupni, no neke informacije su ipak poznate:

  • Pre početka projekta potrebno je napraviti procenu uticaja na životnu sredinu.
  • Banka mora da razmotri projekat.
  • Projekat mora biti u skladu sa zakonima i propisima države domaćina. Projekti koje CDB finansira u zemljama zapadnog Balkana moraju takođe biti usaglašeni sa zakonima EU jer te zemlje teže ka članstvu u EU i već imaju neke obaveze na osnovu Ugovora o energetskoj zajednici.
  • Potrebna je eks-post (ex-post) procena životne sredine (tj. nakon što je projekat završen), da se utvrdi da li je klijent ispunio svoje obaveze. Ovo je posebno interesantno zbog toga što multilateralne razvojne banke ne zahtevaju takvu procenu.

Kroz platformu Međubankarskog saveta konzorcijuma Šangajske organizacije za saradnju (Shanghai Cooperation Organization’s Inter-bank Consortium Council) Kineska razvojna banka je 2012. zajedno sa pet drugih banaka izdala “Inicijativu za održivi razvoj” sa ciljem da zagovaraju i sprovode inicijative usmerene na društvenu odgovornost, pruže podršku zelenoj privredi i doprinesu održivom razvoju zemalja članica Šangajske organizacije za saradnju (SCO).

Kineska razvojna banka takođe treba da se pridržava “Direktive o zelenim kreditima” Kineske vlade (Green Credit Directive), uvedene 2012. godine.

Kontakti

Kineska razvojna banka nema javni mehanizam za podnošenje prigovora i na svom sajtu ne objavljuje detaljne informacije o svom osoblju. Nije lako stupiti u kontakt, morate da šaljete faks ili pismo.

Za više informacija o tome koji stil koristiti kada želite da kontaktirate kineske banke i institucije, videti ovde.

Ako želite savet o tome kako kontaktirati banku, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).

Obično je teško je saznati ko je relevantna osoba kojoj treba da se obratite. Pokušajte pronaći informacije u medijskim prilozima koji govore o projektu ili nađite naslove odgovarajućih odeljenja Banke. Pišete li sedištu Banke u Kini, ako ne možete da pronađete ko je glavna osoba odgovorna za projekat ili region gde se projekat sprovodi, pišite najviše pozicioniranim licima pomenutim na sajtu.

Nemojte očekivati da ćete odgovor dobiti brzo, ako ga uopšte dobijete. Iako to može da bude obeshrabrujuće, nemojte potcenjivati uticaj koji mogu da imaju pisma koja šalju lokalne grupe ili ljudi na čije će živote projekat uticati jer se kineskim bankama i državnim institucijama još uvek relativno retko dešava da primaju takve dopise.

 

Pošto u Kini razne državne institucije nadgledaju rad banaka, ako ne dobijete nikakav odgovor, razmislite o tome da pišete nekim od tih institucija. Za više informacija, obratite se CEE Bankwatch Network (kingsofcoal@bankwatch.org).


Kontakt Kineske razvojne banke:

Director WANG Ge Fan, Department of International Cooperation
China Development Bank (國家開發銀行國際合作局王革凡局長)
8/F, COSCO Mansion, No 158 Fuxingmennei Street, Xicheng District, Beijing (北京市西城區復興門內大街遠洋大廈8層)
P.R.China 100031

TEL: +86-10-6830 6789
FAX: +86-10-6830 6699
Email: webmaster@cdb.cn, general@cdb.com.hk

Komercijalne banke

Zbog nepovoljne investicione klime u jugoistočnoj Evropi, za većinu velikih infrastrukturnih projekata potrebno je finansiranje od strane javnih razvojnih banaka, a komercijalne banke svoje učešće vide kao signal da je “sigurno” za njih da sufinansiraju projekte. Međutim, u Turskoj to nije nužno slučaj, jer je tamo učešće komercijalnih banaka u izgradnji infrastrukture mnogo veće. Može biti veoma teško saznati koje komercijalne banke su uključene u neki projekat, naročito u ranoj fazi, pre potpisivanja ugovora. Zato preporučujemo da kontaktirate Benktrek, mrežu specijalizovanu za praćenje i vođenje kampanja protiv finansiranja štetnih projekata od strane komercijalnih banaka. Benktrek bi mogao da pomogne da se utvrdi koje banke planiraju da se uključe i dati savet kako ih u tome sprečiti.

Politika poslovanja

Postoje stotine komercijalnih banaka koje posluju u jugoistočnoj Evropi i Turskoj, tako da nije moguće da se pruži pregled svih njihovih pravilnika. Ipak, postoji globalni standard za komercijalne banke pod nazivom “Principi ekvatora. Trenutno postoji 79 banaka koje su prihvatile taj pravilnik pa on može da se koristi kao neka vrsta standarda po kojemu se procenjuje postupanje banaka. “Principi ekvatora” se odnose isključivo na finansiranje projekata (tj. slučajeve kada banke direktno finansiraju neki infrastrukturni projekat), a ne na opšte korporativne kredite.

Pored toga, neke su banke napravile više kada su u pitanju klimatske obaveze. Benktrek je sakupio neke od najboljih praksi banaka vezanih za uticaj na klimu, uključujući investicije u ugalj. U elektroenergetskom sektoru vezanom za ugalj, najstroža politika do sada je HSBC-ova energetska politika iz 2011., koja obuhvata nešto što se zove Standard učinka emisija (EPS) za elektrane od 550g CO2/kWh. Današnje termoelektrane ne mogu da dosegnu ovaj nivo, pa taj standard zapravo predstavlja obavezu da se ne investira u postrojenja na ugalj. Međutim, ovo se odnosi samo na razvijene zemlje. Za zemlje u razvoju, primenjuje se EPS od 850gCO2/kWh. Taj standard odgovara pragu termalne efikasnosti usvojenom od strane drugih banaka, kao što su BNP Paribas i Societe Generale, od 43 % i 38%. 43 % bi bilo dovoljno da spreči BNP Paribas da finansira sve elektrane na ugalj koje su trenutno u planu u zemljama zapadnog Balkana, a 38 % bi sprečilo finansiranje nekih od njih, na primer, očekuje se da će elektrana Stanari u Bosni i Hercegovini imati nivo efikasnosti od 34,1% .

Kontakti

Edison/EDF Grupa

Edison S.p.A., koju ne treba mešati sa američkom kompanijom Edison International, deo je Electricité de France (EDF Group) i uključena je u nabavku, proizvodnju i marketing električne energije, prirodnog gasa i sirove nafte. U 2012. njen udeo u proizvodnji električne energije u Italiji iznosio je 8 odsto, uglavnom iz termoelektrana na gas, ali i iz nekih hidroelektrana i novih postrojenja na obnovljive izvore energije. Na sajtu kompanije ugalj gotovo da se i ne pominje, ali Edison ima koncesiju za radove na elektrani na lignit Kolubara B u Srbiji i jedan je od ponuđača koji su ušli u uži izbor za termoelektranu na ugalj Plomin C u Hrvatskoj.

Politika poslovanja

Obzirom da je Edison kompanija sa sedištem u Evropskoj uniji, treba da poštuje zakone EU i nacionalne zakone zemalja u kojima posluje. Edison ima sopstvenu “Politiku poslovanja u vezi životne sredine, bezbednosti i kvaliteta”, prema kojoj se obavezuje na poslovanje “u skladu sa zakonima koji se odnose na kvalitet, bezbednost i životnu sredinu”, optimizovano korištenje resursa, usvajanje najbolje dostupne tehnologije i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije kako bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu, naročito u pogledu emisije gasova štetnih za zdravlje ljudi i životnu sredinu”. Takođe se obavezuje na održavanje dijaloga sa vlastima i lokalnim zajednicama, saradnju sa javnim institucijama i garantuje maksimalnu pravičnost i transparentnost u svim odnosima, kao i pružanje kompletnih, pouzdanih i jasnih informacija.

Kontakti

Edison ima kancelarije u nekoliko zemalja uključujući Rumuniju i Tursku. Kontakte možete pronaći ovde. Međutim, ova lista nije potpuna (nedostaje, na primer, adresa kancelarije u Hrvatskoj), tako da se isplati potražiti dodatne informacije na internetu, možda saznate za kancelariju u vašoj zemlji. 

Takođe kontaktiraje Re:Common in Italy (gfranchi@recommon.org) i Prijatelje Zemlje iz Francuske, Friends of the Earth France (malika.peyraut@amisdelaterre.org), da biste ih obavestili da pokušavate stupiti u kontakt sa kompanijom Edison/EDF.

Kontakt sedišta kompanije:

Mr. Bruno Lescoeur,
Chief Executive Officer,
Edison S.p.A.
Foro Buonaparte 31
20121 Milano
Italy

Fax +39 02 6222 7456

cc. Francesca Magliulo
Corporate Responsibility Manager
Email francesca.magliulo@edison.it

Pisma takođe treba poslati na sledeću adresu:

Mr Henri Proglio,
Chairman and CEO,
EDF
22/30 avenue Wagram
75 008 Paris
France

Hitači (Hitachi)

Hitači je svetski poznata kompanija koja pokriva širok spektar oblasti, uključujući elektroniku, građevinske mašine i železnički saobraćaj. Prema informacijama koje se mogu naći na sajtu kompanije (kako glavnom, tako i evropskom) ne izgleda kao da se bavi gradnjom elektrana na ugalj (mnogo se više pominje nuklearna energija i energija iz obnovljivih izvora). Međutim, Hitači je u užem izboru ponuđača za elektranu na lignit Tuzla 7 u Bosni i Hercegovini, a putem podružnice koju deli sa kompanijom Micubiši- Mitsubishi Hitachi Power Systems Europe GmbH – kompanija je bila uključena u neke projekte vezane za ugalj u EU, uključujući Valzum 10 (Walsum 10) u Nemačkoj, Kozienice 11 u Poljskoj i Ptolemaida V u Grčkoj.

Politika poslovanja

Hitači ima sopstvene “Ekološke smernice i akcione planove” na koje se možete pozvati kada komunicirate sa kompanijom. Pored toga, možete insistirati na tome da bi se kompanije koje posluju u EU, ili u zemljama koje teže da postanu članice EU, trebale pridržavati zakona Evropske unije.

Kontakti

Imajući u vidu veličinu ove kompanije koja posluje u celom svetu, jasno je da nije lako naći pravo odeljenje. Kompanija ima odeljenje za korporativnu društvenu odgovornost (CSR) koje odgovara na upite javnosti. Možete takođe ispuniti online formular za pitanja, ali imajte na umu da formular prihvata isključivo tekstualni sadržaj i da postoji ograničenje od 2.000 karaktera (sa razmacima) koje znatno smanjuje mogućnosti da probleme izložite u punoj širini. Da biste bili sigurni da ste preneli svoju poruku, isplati se pored komunikacije putem online formulara poslati još i faks ili pismo.

Može vam takođe koristiti da kontaktirate japansku NVO mrežu Kikonet (tokyo@kikonet.org) da vam pomogne u komunikaciji sa kompanijom.

Ako je u pitanju projekat na teritoriji EU, pokušajte kontaktirati:

Mitsubishi Hitachi Power Systems Europe GmbH
Schifferstraße 80
47059 Duisburg

Tel.: +49 (0)203 / 80 38 – 0
Fax: +49 (0)203 / 80 38 – 1809
infobox@eu.mhps.com

Sedište Hitačija u Tokiju:

Dr. Shigeru Azuhata – Executive Vice President and Executive Office
Nihon Seimei Marunouchi Building, 6-6, Marunouchi 1-chome, Chiyoda-ku,
Tokyo, 100-8280 Japan

Tel: +81-3-3258-1111

Hitači u Turskoj ima poseban sajt.

Istroenergo (IEG)

Istroenergo je slovačka kompanija u privatnom vlasništvu koja se bavi projektovanjem i gradnjom elektrana na ugalj, gas i biomasu. Aktivna je prvenstveno u Slovačkoj i Češkoj, ali ima i kancelariju u Rusiji i jedan je od ponuđača koji su ušli u uži izbor za elektranu Pljevlja II u Crnoj Gori.

Politika poslovanja

Obzirom da je Istroenergo kompanija sa sedištem u Evropskoj uniji, treba da poštuje zakone EU i nacionalne zakone zemalja u kojima posluje.

Kontakti

Adresa glavne kancelarije:

ISTROENERGO GROUP, a.s.
Rozmarínová 4
934 01 LEVICE
Slovakia

T: +421 36 6376 111, 112
F: +421 36 6227 249

ieg@ieg.sk

Marubeni

Marubeni je velika japanska kompanija aktivna po celom svetu u nizu sektora, uključujući hranu, hemikalije, energetiku, finansije, metale i minerale, transportne mašine i industrijsku opremu. Iako Evropa nije njen glavni fokus interesa, Marubeni je ušla u uži izbor ponuđača za elektranu na ugalj Plomin C u Hrvatskoj.

Politika poslovanja

Marubeni ima sopstvenu “Politiku poslovanja u vezi životne sredine” i potpisnica je Globalnog dogovora UN-a, okvira na osnovu koga se kompanije dobrovoljno obavezuju da svoje delatnosti usaglase sa određenim principima i da podnose godišnje izveštaje o njihovoj implementaciji. Pored toga, kompanija treba da se pridržava zakona zemalja u kojima posluje, a kada su u pitanju potencijalne članice Evropske unije, takođe treba da posluje u skladu sa zakonima EU.

Kontakti

Obzirom da se radi o velikoj kompaniji, nije lako ustanoviti koje odeljenje tražite. Pitanja u vezi projekata koji se odnose na proizvodnju električne energije u jugoistočnoj Evropi pokušajte uputiti na sledeće adrese:

Masumi Kakinoki, Executive Officer, COO,
Marubeni Corporation,
Tokyo Head Office
Power Projects & Infrastructure Division 4-2,
Ohtemachi 1-chome,
Chiyoda-ku,
Tokyo, 100-8088
JAPAN

Fax. (81)3-3282-4241

CC: Ms Mika Yoshino
Marubeni Corporation,
Tokyo Head Office,
Power Projects & Infrastructure Division,
Overseas Power Project Department-Ⅲ 4-2,
Ohtemachi 1-chome,
Chiyoda-ku,
Tokyo, 100-8088
JAPAN

Tel: 03-3282-7460
Fax: 03-3282-9509
E-mail: yoshino-mika@marubeni.com

CC: Mr Maeda
Marubeni Corporation,
Tokyo Head Office,
Power Projects & Infrastructure Division,
Overseas Power Project Department-Ⅲ 4-2,
Ohtemachi 1-chome,
Chiyoda-ku,
Tokyo, 100-8088
JAPAN

Tel: 03-3282-7460
Fax: 03-3282-9509

cc. Shingo Tsuda,
Managing Executive Officer,
Regional CEO for Europe
Marubeni Europe plc
Head Office,
River Plate House,
7-11 Finsbury Circus,
London,
EC2M 7AF,
UK

Fax (44)20-7826-8623

Može vam takođe koristiti da kontaktirate japansku NVO mrežu Kikonet da vam pomogne u komunikaciji sa kompanijom.

Škoda Praha

Vlasnik Škoda Prahe je češko preduzeće ČEZ koje je u većinskom državnom vlasništvu (gotovo 70 odsto). Škoda Praha bavi se projektovanjem, nabavkom opreme i gradnjom nuklearnih i termoelektrana. U regionu zapadnog Balkana ČEZ već ima negativnih iskustava: 2013. godine otišlo je iz Albanije nakon neuspele privatizacije preduzeća za distribuciju električne energije OSSH, a iz Bosne i Hercegovine povuklo se posle dugog spora sa Republikom Srpskom u vezi sa izgradnjom elektrane na lignit Gacko 2. Čudno je što nakon svega Škoda Praha i dalje želi da investira u regionu, ali ipak se nalazi na listi ponuđača koji su ušli u uži izbor za elektranu na lignit Pljevlja II u Crnoj Gori.

Politika poslovanja

Obzirom da je Škoda Praha preduzeće sa sedištem u Evropskoj uniji, treba da poštuje zakone EU i nacionalne zakone zemalja u kojima posluje.

Kontakti

Škoda Praha se od svih ovde navedenih kompanija najviše ističe proaktivnošću kada su u pitanju odnosi s javnošću. U Crnoj Gori je čak nudila besplatne posete termoelektrani Tusmice u severozapanoj Češkoj za čiju je reknstrukciju bila zadužena. Zato u slučaju ove kompanije problem nije u tome kako stupiti s njom u kontakt, nego u tome kako osigurati da javnost stekne uravnoteženu predstavu o njenim aktivnostima.

 

Adresa:

Miloš Mostecký, Commercial Director
milos.mostecky@skodapraha.cz

ŠKODA PRAHA a.s.
Duhová 2/1444,
140 74 Prague 4,
Czech Republic

Tel +420 224 396 111,
Fax +420 224 396 447
www.skodapraha.cz